Независне реченице и напоредни односи
Препознајем равноправне предикатске целине, разликујем пет школских напоредних односа и чувам смисао при издвајању или повезивању делова.
Правило
Независне предикатске реченице могу пренети поруку самостално, а у напоредној вези су равноправне. У школској подели разликујемо саставни однос, за додавање или надовезивање; супротни, за супротстављање; раставни, за могућности избора; искључни, за издвајање изузетка; закључни, када се други податак изводи као закључак из претходног.
„Ева сече папир и Раде савија траке“ додаје радње. „Ева је понела папир, али Раде није понео лепак“ супротставља податке. „Или ће Ева правити колаж или ће Раде цртати“ нуди избор. У „Сви су сели, једино је Јана остала да стоји“ друга целина издваја изузетак. У „Сва места су попуњена, дакле нема слободног места“ друга целина саопштава закључак.
Однос не погађамо само по једној речи. У „Само Ева црта“ нема две повезане реченице. У „Ева и Раде цртају“ повезани су делови субјекта, а постоји један предикат. Везници могу повезивати и реченичне чланове и реченице. У препису чувамо одрицање, лице и све речи тражене целине; овде не увежбавамо стављање запета.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 11, 2019. година; ЈЕЗИК — Граматика, систематизација независних реченица и напоредних односа; стр. 6 и 10 школске копије.
- Задаци у банци
- 30 задатака: 15 са избором, 9 „остави или поправи“, 6 за упис
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника