Зависне реченице: функција и значење
Тумачим шта зависна реченица казује, какву функцију има и где су јој границе; при повезивању чувам смисао, услов и намеру.
Правило
Зависна реченица има предикат, али је укључена у ширу реченицу. Изрична износи садржај говорења, мишљења, опажања или питања; у нашим примерима служи као објекат. Односна ближе одређује именовани појам; у нашим примерима има атрибутску функцију. Месна казује место, правац или полазиште радње, временска њено време, а узрочна разлог. Условна поставља услов, допусна истиче околност упркос којој се радња остварује, а намерна њен циљ.
Последична изражава последицу уз показатеље као „тако“ или „толико“ у главном делу. Поредбена повезује ситуације поређењем, као у „Ради као што смо се договорили“ или „Завршио је брже него што смо очекивали“. Функција и назив врсте нису исто: односни део може имати функцију атрибута, месни одредбе за место, а последични последичне допуне. Границу целог зависног дела не чине само везник или само предикат.
Не погађамо врсту по једној речи. У „Питао је где седимо“ зависни део преноси садржај питања, а у „Сели смо где је хладовина“ одређује место. Услов није потврда да се нешто догодило, а намера није доказ да је циљ постигнут. Поређење са „као да“ не потврђује стварност упоређене ситуације. При препису целог зависног дела чувамо његов почетак, предикат, одрицање и све остале речи које му припадају.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 11, 2019. година; ЈЕЗИК — Граматика, систематизација синтаксе, зависне реченице; програмска табела на 6. страни школске електронске копије, дидактичка разрада на 10. страни.
- Задаци у банци
- 30 задатака: 15 са избором, 9 „остави или поправи“, 6 за упис
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника