Придеви: подврсте, слагање и поређење
Одређујем значење придева у реченици, усклађујем га са именицом и градим тражени степен поређења без промене смисла.
Правило
Придеви ближе одређују именички појам. Описни казују особину, присвојни припадност, а градивни од чега је нешто. Временски придеви означавају временски однос, а месни, односно просторни, положај или место. Значење проверавамо у целој реченици, не само по завршетку речи.
У изразима „стрпљив друг“, „сестрина наруквица“ и „глинена посуда“ разликујемо особину, припадност и грађу. „Јутарњи полазак“ односи се на време, а „горња полица“ на положај. Придев уз именицу слаже се са њом у роду, броју и падежу: „зелена трака“, „зелену траку“, „зеленим тракама“.
Позитив је основни облик, компаратив означава већи степен особине, а суперлатив највећи у датом поређењу: „јасан“, „јаснији“, „најјаснији“. Постоје и облици „добар“, „бољи“, „најбољи“ и „мали“, „мањи“, „најмањи“. „Нај“ се пише спојено са компаративом. Не поредимо механички сваки придев: чисто означавање материјала или припадности није степен особине. „Млад“ и „млади“ су краћи и дужи облик, односно неодређени и одређени вид, а не два броја. Где се тражи одређени вид, прихватамо нормативне варијанте као „новог“ и „новога“; у другим задацима не намећемо вид без услова.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 11, 2019. година; програм осмог разреда, ЈЕЗИК, систематизација морфологије, врсте и подврсте речи и њихове категорије; стр. 6 и 10 школске копије.
- Задаци у банци
- 30 · 15 избор · 9 остави или поправи · 6 упиши
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника