Заменице: врсте, облици и употреба
Препознајем врсту и значење заменице, пратим на кога или на шта упућује и бирам њен облик тако да реченица сачува јасан смисао.
Правило
Именичке заменице могу стајати самостално као именице, а придевске се уз именицу слажу са њом у роду, броју и падежу. У именичке спадају личне, као „ја“ и „она“, повратна „себе“, односно-упитне „ко“ и „шта“, неодређене „неко“ и „нешто“, опште „свако“ и „свашта“ и одричне „нико“ и „ништа“.
Придевске заменице могу означавати припадност, као „наш“, показивање, као „овај“, питање или повезивање, као „који“, неодређеност, као „неки“, општост, као „сваки“, и одрицање, као „никакав“. Облик „чији“ пита о припадности, а „оваква“ показује особину. У реченици „Вера је донела своју свиралу“ заменица „своју“ упућује на Верину свиралу. У задацима је увек јасно задато ко је власник и ко врши радњу.
Личне заменице имају наглашене и ненаглашене облике у неким падежима: „њему“ и „му“, „њој“ и „јој“. Избор зависи од реченице и истицања: „Прибор је поред њега“, „Поклон је намењен теби, а не мени“. Одричне заменице у реченици иду са одричним глаголом. Уз предлоге „од“, „са“ и „о“ пишемо изразе као „ни од кога“, „ни са ким“, „ни о чијој свесци“. Односна заменица преузима род и број појма на који упућује, а падеж добија према својој улози: „ученица која објашњава“ и „ученица којој помажемо“. Нормативни облици као „твог“, „твога“, „твојег“ и „твојега“ могу бити равноправни одговори.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 11, 2019. година; програм осмог разреда, ЈЕЗИК, систематизација морфологије, врсте и подврсте речи и њихове категорије; стр. 6 и 10 школске копије.
- Задаци у банци
- 30 задатака: 15 са избором, 9 „остави или поправи“, 6 за упис
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника