Именице: подврсте, облици и категорије
Повезујем значење именице са њеном подврстом и у целој реченици одређујем или употребљавам тражени род, број и падеж.
Правило
Именице именују бића, предмете, материје и појмове. Властите, односно сопствене, именују нешто одређено: „Тара“ као име реке. Заједничке именују припадника врсте: „река“, „чаша“. Збирне означавају скуп: „лишће“, „грмље“. Градивне именују материју: „млеко“, „брашно“. Мисаоне, односно апстрактне, именују осећања, особине, радње и друге неопипљиве појмове: „радост“, „стрпљење“.
Род, број и падеж одређујемо пажљиво. Слагање помаже да препознамо род: „тај прозор“, „та ноћ“, „то село“. Исти запис може припадати различитим облицима: „нема те слике“ показује генитив једнине, а „те слике су урамљене“ номинатив множине. Зато падеж не одређујемо само по последњем слову или по речи издвојеној из реченице.
Мноштво у значењу није увек граматичка множина: „лишће“ је средњег рода и у облику једнине. „Маказе“ су женског рода и имају само облике множине, чак и када именују један алат. Градивне и мисаоне именице не проглашавамо без изузетка именицама без множине: облик и значење проверавамо у контексту. Падеж и функција нису исто: „номинатив“ је назив падежа, а „субјекат“ назив реченичне функције.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 11, 2019. година; ЈЕЗИК — Граматика, систематизација морфологије, врсте речи и граматичке категорије у реченицама; програмска табела на 6. страни школске електронске копије, дидактичка разрада на 10. страни.
- Задаци у банци
- 30 · 15 избор · 9 остави или поправи · 6 упиши
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника