Једначење и губљење сугласника

Правило

Код једначења по звучности први од два суседна права сугласника прилагођава звучност другом: у поређењу „сват — свадба“ видимо „д“ према „т“, испред звучног „б“. Код једначења по месту изговора мења се место творбе, као „з“ према „ж“ у поређењу „пазити — пажљив“. У придеву „стамбени“, од „стан“, „н“ је замењено са „м“ испред „б“. Губљење је другачије: у поређењу „позориште — позоришни“ сугласник „т“ изостаје, не добија другог парњака.

У „мастан — масна“ изостају непостојано „а“ и сугласник „т“; само друго је губљење сугласника. На споју „без“ и „зуб“ једно од два „з“ се губи у придеву „безуб“. У једној речи може се појавити више промена, али их описујемо одвојено, а не сваку називамо једначењем по звучности.