Гласовне промене при промени облика

Правило

При промени облика исте речи могу се смењивати гласови у основи. Непостојано а у неким облицима постоји, а у другим га нема: „ветар“, „ветра“. Прелазак л у о видимо при поређењу облика „писала“ и „писао“. Не називамо сваку разлику у завршетку речи непостојаним а.

Палатализацију препознајемо у смењивању „к“, „г“, „х“ са „ч“, „ж“, „ш“, на пример у вокативу „друже“ према „друг“. Сибиларизација даје „ц“, „з“, „с“ према „к“, „г“, „х“ испред „и“: „рука“, „руци“; „орах“, „ораси“. Код јотовања важан је додир са „ј“: у компаративу „млађи“ према „млад“ на тај начин настаје „ђ“, а у „тиши“ према „тих“ настаје „ш“.