Подела гласова у контексту

Правило

Глас изговарамо, а слово је његова писана ознака. Самогласници су „а, е, и, о, у“. Сонанти су „в, ј, л, љ, м, н, њ, р“. Остали су прави, шумни сугласници. Сонанти су звучни, али их не мешамо са звучним правим сугласницима. У речи „трн“ сонант „р“ носи слог, па је слоготворно; тиме не постаје самогласник.

Парови правих сугласника по звучности су „б и п, д и т, г и к, з и с, ж и ш, ђ и ћ, џ и ч“; први члан је звучан, други безвучан. Безвучни „ф, х, ц“ немају звучне парњаке у школској подели. По месту изговора разликујемо уснене „б, п, м, в, ф“, зубне „д, т, з, с, ц“, надзубне „н, р, л“, предњонепчане „ј, љ, њ, ћ, ђ, ч, џ, ш, ж“ и задњонепчане „к, г, х“.