Говорни и писани језик
Према описаној ситуацији разликујем средства говорног и писаног споразумевања и допуњујем писану инструкцију тако да читалац разуме предмет, место, време и редослед.
Правило
Говорни језик користи глас, интонацију, јачину гласа и паузе. У разговору лицем у лице могу помоћи и гестови, односно покрети, и мимика, односно израз лица. Писани језик користи слова и интерпункцијске знаке. Знаци помажу у разумевању текста, али не преносе баш сваку нијансу гласа, геста и мимике.
Говорник може рећи „Погледај ту књигу“ и показати је. Читалац који није присутан не види тај гест, па у поруци треба јасно именовати књигу. При преношењу у писани облик чувамо податке и по потреби наводимо предмет, место, време и редослед. Питање у запису обележавамо упитником.
Усмено излагање може бити унапред припремљено, а писана порука може настати брзо и садржати грешку. Писање само по себи не гарантује јасноћу. Написано можемо прегледати и уредити пре него што га неко прочита. Ни у сваком усменом разговору не видимо лице саговорника, као при телефонском позиву без камере. У задацима тумачимо описане ситуације, не слушамо снимак.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 11, 2019. година; програм осмог разреда, ЈЕЗИК, основне особине говорног и писаног језика; стр. 6 и 10 школске копије.
- Задаци у банци
- 30 · 15 избор · 9 остави или поправи · 6 упиши
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника