Вукова реформа и савремени књижевни језик
Уређујем кратке белешке о Вуковој реформи, повезујем дела са њиховом улогом и објашњавам зашто се развој књижевног језика није завршио Вуковим радом.
Правило
Сава Мркаљ је пре Вука предложио реформу ћирилице. Вук Караџић је, ослањајући се и на претходнике, реформисао језик, писмо и правопис: за основу књижевног језика заступао је народни језик, а реформисана ћирилица има тридесет слова. Основно начело његовог уређења азбуке повезује један глас са једним словом. Вук није створио српски језик нити прво словенско писмо. Своју прву граматику објавио је 1814, прво издање „Српског рјечника“, са граматиком, 1818, а друго, допуњено издање речника 1852. године.
Година 1847. означава важну, симболичку победу народног језика у књижевности. Тада излазе Вуков превод „Новог завјета“, „Песме“ Бранка Радичевића, Његошев „Горски вијенац“ и Даничићева расправа „Рат за српски језик и правопис“. Различита дела показују могућности народног језика: у преводу, поезији и научној расправи. Вук је преводилац, а не првобитни писац „Новог завјета“. Значај ове године не значи да је читав језички развој тада завршен.
Рад на књижевном језику настављен је после Вука. У другој половини деветнаестог века граматике пише Стојан Новаковић; у двадесетом веку важан је и граматички рад Александра Белића. Нови описи језика и приручници надограђују ранији рад. Савремени књижевни језик има норму која се учи и негује. Народна основа не значи да је свака лична навика у говору уједно правописно правило, нити да смемо користити само речи забележене у првом Вуковом речнику.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 11, 2019. година; ЈЕЗИК — Граматика, Вукова реформа и књижевни језик код Срба од Вука до данас; програмска табела на 6. страни школске електронске копије, дидактичка разрада на 10. страни.
- Задаци у банци
- 30 · 15 избор · 9 остави или поправи · 6 упиши
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника