Дијалекти и књижевни изговори
Разликујем дијалекат и нормирани језик, повезујем школске називе дијалеката са изговором и препознајем проверене екавске и ијекавске облике као две књижевне могућности.
Правило
Дијалекат је говор одређеног подручја са особинама које га разликују од других говора истог језика. Народни језик посматрамо као скуп дијалеката, а књижевни, односно стандардни, језик има утврђену норму. Дијалекат није сам по себи лош језик. Норму стандардног језика учимо за заједничко споразумевање у различитим приликама.
У подели из школског програма екавски су призренско-тимочки, косовско-ресавски и шумадијско-војвођански дијалекат; ијекавски су зетско-рашки и источнохерцеговачки. Користимо управо те школске називе. И екавски и ијекавски су књижевни изговори српског језика; не одређујемо правилност само по томе који је од њих употребљен.
Проверени парови су „млеко“ и „млијеко“, „цвет“ и „цвијет“, „песма“ и „пјесма“, „деца“ и „дјеца“. Не замењује се свако „е“ групом „ије“: „репа“ остаје „репа“ у оба изговора. Писани облик може показати изговорну варијанту, али једна реч није довољна да утврдимо тачан дијалекат аутора. Овде читамо записе; не процењујемо нечији глас или акценат.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 11, 2019. година; програм осмог разреда, ЈЕЗИК, дијалекти и књижевни језик; стр. 6 и 10 школске копије.
- Задаци у банци
- 30 · 15 избор · 9 остави или поправи · 6 упиши
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника