Књижевни језик код Срба пре Вука
Повезујем називе старих књижевних језика са њиховим особинама и тумачим кратке белешке о писмености без мешања са свакодневним говором.
Правило
Српскословенски је српска редакција старословенског језика: облик тог књижевног језика са српским језичким цртама. Имао је важну улогу у средњовековној писмености, нарочито у црквеним књигама. Рускословенски је руска редакција старословенског. Код Срба се шири у осамнаестом веку, уз књиге и учитеље из Русије, и преузима важне улоге у цркви, школству и писмености.
У другој половини осамнаестог века развија се славеносрпски књижевни језик. У њему се повезују рускословенски и руски елементи са српским народним, а могу бити присутне и српскословенске црте. На кратком прегледу развоја најпре наводимо српскословенски, затим ширење рускословенског, па развој славеносрпског. То је редослед важних етапа, не распоред дана када су сви прелазили на други језик.
Језик старе књиге није сам по себи доказ како су сви разговарали код куће. Књижевни језик и народни говор имали су различите улоге; народни језик употребљаван је и у делу писмености. Различити књижевни језици могли су бити у употреби у истом раздобљу. Ширењем славеносрпског рускословенски није одмах нестао, већ се све више везивао за црквену употребу. Називи „српскословенски“ и „славеносрпски“ означавају различите језичке типове.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 11, 2019. година; ЈЕЗИК — Граматика, развој српског књижевног језика; програмска табела на 6. страни школске електронске копије, дидактичка разрада на 10. страни.
- Задаци у банци
- 30 · 15 избор · 9 остави или поправи · 6 упиши
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника