Почеци словенске писмености
Повезујем податке из кратког историјског подсетника и разликујем језик, писмо, мисију и ширење писмености.
Правило
Словени су се расељавали из прапостојбине, а њихови говори су се временом разликовали. Заједнички прасловенски није сачувана књига. Године 863. Ћирило и Методије започели су мисију у Великој Моравској. За ту мисију припремани су преводи верских књига на словенски језик разумљив Словенима.
Константин Филозоф, познат као Ћирило, саставио је прво словенско писмо — глагољицу. Ћирило и Методије су преводилачким радом утемељили старословенски, први словенски књижевни језик, на основи словенског говора околине Солуна. Ћирилица је настала касније, у кругу њихових настављача, и добила је име у Ћирилову част. Старословенски текстови сачувани су у оба писма. Почеци писмености код Срба део су те словенске писмене традиције. Црноризац Храбар у спису „О писменима“ говори о словенском писму и брани значај словенске писмености.
Писмо није исто што и језик: „глагољица“ и „ћирилица“ су називи писама, а „старословенски“ назив књижевног језика. Почетак мисије није дан када су сви Словени постали писмени. Ћирилу не приписујемо данашњу српску азбуку. Најстарији сачувани старословенски рукописи су каснији преписи, не сачувани оригинали које су лично написала браћа.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 11, 2019. година; ЈЕЗИК — Граматика, сеобе Словена, мисија Ћирила и Методија, почеци писмености и стара словенска писма; програмска табела у копији на страници 6, дидактичка разрада на страници 10.
- Задаци у банци
- 30 · 15 избор · 9 остави или поправи · 6 упиши
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника