Аорист, имперфекат и плусквамперфекат
У кратком приповедачком контексту препознајем аорист и имперфекат, а плусквамперфектом повезујем радњу са другим прошлим тренутком.
Правило
Аорист је прост лични глаголски облик. У основној приповедачкој употреби износи прошлу радњу, често свршену: „прочитах“, „научисмо“. Имперфекат је такође прост лични облик; у приповедању представља радњу или стање које траје у прошлости: „читаше“, „сеђаше“, „читаху“. Не одређујемо време само по речи „јуче“, већ посматрамо и глаголски облик.
Плусквамперфекат је сложен облик. Градимо га помоћу перфекта или имперфекта глагола „бити“ и радног глаголског придева: „је био завршио“, „беше завршио“, „су биле стигле“. У основном значењу радњу посматрамо као претходну у односу на другу прошлу радњу или тренутак: „Када је проба почела, он је већ био поделио улоге.“ Подела је претходила почетку пробе.
Назив „давно прошло време“ не значи да се плусквамперфекат користи само за догађаје од пре много година. Важан је однос према другом прошлом тренутку. У одричном облику, као „нису биле стигле“, не тврдимо да се долазак већ догодио. Пун облик тражи све своје делове. Аорист и имперфекат чести су као предмет читања књижевних одломака; у уносу се увек задају конкретан глагол, облик и лице или се тражи тачан препис.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 11, 2019. година; ЈЕЗИК — Граматика, систематизација глаголских времена у контексту; програмска табела на 6. страни школске електронске копије, дидактичка разрада на 10. страни.
- Задаци у банци
- 30 задатака: 15 са избором, 9 „остави или поправи“, 6 за упис
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника