Генитивни знак: смисао и контекст
Уочавам када исти словни запис може имати различит број и објашњавам чему служи генитивни знак или јаснији контекст.
Правило
Генитивни знак је надстрочни правописни знак: пише се изнад самогласника и означава његову дужину. Најчешће помаже да разликујемо генитив множине од облика који се пише истим словима. У изразу „свеска ученика“ сама реч „ученика“ не открива да ли је реч о једном или више ученика. Знак изнад завршног а може јасно означити генитив множине.
Ако околне речи већ откривају број, нема потребе да га тим знаком додатно разјашњавамо. У „свеска једног ученика“ видимо једнину, а у „свеске ових ученика“ множину. Исто слово или исти наставак не доказује исти падеж и број. Генитивни знак не додаје ново слово, не мења значење једнине у множину сам од себе и не означава крај реченице.
Назива се и знаком дужине. Може се употребити и изван генитива, на пример за разликовање глаголског „да“ од везника или придевског „сам“ од помоћног глагола. У песничком или разговорном запису може необавезно означити дуги самогласник настао сажимањем; то није исто што и апостроф за изостављен глас. Сам знак дужине не описује целу акценатску слику. У овој јединици знак описујемо речима: не приказујемо га и не тражимо његово куцање.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 11, 2019. година; програм осмог разреда, ЈЕЗИК, правопис, генитивни знак; стр. 6 и 11 школске копије. Проверавају се сврха знака и тумачење контекста, не графичко постављање надстрочног знака нити слушно разликовање дужине.
- Задаци у банци
- 30 · 15 избор · 9 остави или поправи · 6 упиши
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника