Непроменљиве речи у контексту
По функцији у реченици разликујем прилоге, предлоге, везнике, речце и узвике, па бирам реч која чува задати смисао.
Правило
У школској подели међу непроменљиве речи сврставамо прилоге, предлоге, везнике, речце и узвике. Прилог ближе одређује радњу или особину, на пример време у „јутрос смо стигли“. Предлог стоји уз падежни облик и означава однос, као „под столом“. Везник повезује речи или реченице, као „оловке и свеске“.
Речце служе, на пример, за питање, потврду, одрицање или истицање: „Хоћеш ли?“, „Да, стижем“, „Не касним“, „Баш Мила“. Узвици изражавају осећање или дозивање, као „Ух!“ и „Хеј!“. Исти запис није увек иста врста речи: у „добро црта“ реч „добро“ је прилог, а у „добро питање“ придев. „Да“ у потврдном одговору није исто употребљено као у „Рекла је да стиже“.
Назив „непроменљиве“ не значи да ниједна од тих речи нема никакве граматичке особине. Неки прилози имају поређење: „добро, боље, најбоље“ и „тихо, тише, најтише“. Врсту речи проверавамо по улози у конкретној реченици, не само по завршетку, значењу места или месту у реду речи.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 11, 2019. година; ЈЕЗИК — Граматика, систематизација врста речи и њихових функција; стр. 6 и 10 школске копије.
- Задаци у банци
- 30 задатака: 15 са избором, 9 „остави или поправи“, 6 за упис
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника