Напоредни односи независних реченица
Из смисла повезаних независних реченица разликујем додавање, избор и супротстављање и чувам потврдност или одричност сваке радње.
Правило
Независне предикатске реченице могу се повезати у једну комуникативну реченицу као равноправне целине. Овде учимо три напоредна односа: саставни, када се садржаји додају или надовезују; раставни, када се износе могућности избора; супротни, када се садржаји супротстављају.
У „Маша припрема папир и Вук доноси боје“ садржаји се додају. У „Или ће Маша цртати или ће Вук правити колаж“ понуђене су могућности. У „Маша је понела папир, али Вук није донео боје“ други податак супротстављен је првом. Сваки део има свој предикат.
Однос одређујемо из целог контекста, не само по једном везнику или запети. И може повезивати и реченичне чланове: „Лена и Сава цртају“ има један предикат. У „Лена црта и Сава боји“ повезане су две предикатске реченице. При тумачењу и преписивању не изостављамо одричне делове.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 5, 2019. година; стр. 64; ЈЕЗИК — Граматика, напоредни односи међу независним реченицама, саставни, раставни и супротни; дидактичка разрада стр. 67.
- Задаци у банци
- 30 задатака: 15 са избором, 9 „остави или поправи“, 6 за упис
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника