Именичка синтагма и атрибут
Препознајем именичку синтагму по главном члану и издвајам њене атрибуте, укључујући оне који нису изражени придевом.
Правило
Главни члан именичке синтагме је именица. Атрибут је зависни члан који је ближе одређује у оквиру синтагме. Атрибут није увек придев: може бити изражен и придевском заменицом, редним бројем или именицом у падежу, са предлогом или без њега.
У „њена стара свеска“ главни члан је свеска, а њена и стара су атрибути. Они се слажу са главном речи у роду, броју и падежу, па су конгруентни атрибути. Тако се слаже и редни број у „пета свеска“. У „свеска девојчице“ атрибут је девојчице, а у „свеска за белешке“ атрибут је цела група за белешке.
Падежни атрибут, као од вуне у „шал од вуне“, називамо неконгруентним: његова веза са главном речи није заснована на слагању у роду, броју и падежу. Именичку синтагму називамо по главном члану, чак и кад садржи придеве. Атрибут овде посматрамо као члан синтагме, а не као самосталан реченични члан.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 5, 2019. година; стр. 64; ЈЕЗИК — Граматика, именичка синтагма и атрибут у оквиру синтагме; дидактичка разрада стр. 67.
- Задаци у банци
- 30 · 15 избор · 9 остави или поправи · 6 упиши
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника