Императив
Градим честе облике императива за задато лице и број и употребљавам их у молби, савету, упутству или забрани. Прихватам проверене дублете када су оба облика правилна.
Правило
Императив је глаголски начин којим подстичемо на радњу или одвраћамо од ње. Има посебне облике за друго лице једнине и прво и друго лице множине. Њиме можемо изразити молбу, савет, упутство, заповест или забрану.
Од основе нос- и наставака -и, -имо, -ите градимо носи, носимо, носите. Код певати облици су певај, певајмо, певајте. „Додај ми, молим те, празну фасциклу“ је молба, а „Не бацај остатке картона“ забрана.
Не додајемо свим глаголима исти наставак: правилно је сеци и пеци. Постоје и правилни дублети, као помози и помогни. За одрично обраћање можемо употребити и немој, немојмо или немојте уз инфинитив или конструкцију са да: немој викати и немој да вичеш. Императив не мора бити груба наредба нити се увек завршава узвичником.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 5, 2019. година; стр. 64; ЈЕЗИК — Граматика, грађење и основна значења императива; дидактичка разрада стр. 67–68.
- Задаци у банци
- 30 · 15 избор · 9 остави или поправи · 6 упиши
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника