Узвичне реченице и говорна улога
Препознајем појачано осећање у јасној ситуацији, разликујем га од стварног питања и не одређујем говорну улогу само по знаку на крају.
Правило
Узвичном реченицом изражавамо појачано осећање или став, на пример дивљење или чуђење. Често почиње речима како, колико, какав или ала и завршава се узвичником. Али говорну улогу одређујемо према смислу и ситуацији: узвичник могу имати и заповест, жеља или посебно истакнуто обавештење.
„Како су ове крошње густе!“ исказује дивљење, а „Како се негују ове крошње?“ тражи објашњење. Реч како сама не одређује да ли је нешто питање.
Реторским питањем говорник не тражи одговор, него појачава свој став; контекст мора то јасно показати. Кад стварно питање истовремено изражава чуђење, могу се заједно написати упитник и узвичник, у оба редоследа.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 15, 2018. година; стр. 272; ЈЕЗИК — Граматика, комуникативне функције независних предикатских реченица; дидактичка разрада стр. 275.
- Задаци у банци
- 30 задатака: 15 са избором, 9 „остави или поправи“, 6 за упис
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника