Обавештајне и упитне реченице
Разликујем саопштавање податка од тражења податка, бирам опште или посебно питање и записујем завршни знак према јасно задатој говорној улози и интонацији.
Правило
Обавештајном реченицом нешто саопштавамо, а упитном тражимо одговор. Општа упитна реченица проверава целу ситуацију и обично допушта одговор да или не. Посебна упитна реченица тражи одређени податак, на пример ко нешто ради, где или када.
Чамац је везан за обалу. Да ли је чамац везан за обалу? Где је чамац везан? Прва реченица саопштава, друга проверава целу ситуацију, а трећа тражи податак о месту.
Мирно обавештење завршава се тачком, а обично питање упитником. Обавештење може бити изговорено и узбуђено, са узвичником; сам знак није довољан за одређивање говорне улоге. Ни реч „не“ не претвара обавештење у питање: „Аутобус не стаје овде“ и даље нешто саопштава.
- Место у програму
- Просветни гласник, број 15, 2018. година; стр. 272; ЈЕЗИК — Граматика, независне предикатске реченице и комуникативне функције; дидактичка разрада стр. 275.
- Задаци у банци
- 30 задатака: 15 са избором, 9 „остави или поправи“, 6 за упис
Пробна верзија · садржај чека проверу наставника